Sjećanja na jutra ...

              I u snove mi zalutaš i na vrata duše pokucaš…
                     I uvijek si tu, a nikad te nema
      

     "Jedne jesenje noći sanjao je nju.
S milion svjetiljki prošla je kroz kišovitu noć kao najsjajnija zvijezda cijelog neba i nestala dok je otvorio oči, u trenu.

Pokušavao se uvjeriti da je nije rukama doticao,
želio je vjerovati da ga nije voljela, baš ni mrvicu...
Ali tad je prestao zavaravati sam sebe.

Shvatio je kako je vješto lagala i iz ljubavi prosuo skupocjeni sjaj iz biserno zelenih očiju.Nestao je iz života bez pozdrava jer se njegov život nalazio jedino pokraj nje...
                                   

 " Da ,sanjam je često ,dođe mi u snove...rekao mi je.
Bez stida i srama da to podjeli samnom.
Samo sam tad srećan,dodao je.
Samo tad osjetim srce u grudima,koje se sve manje i manje čuje.
Samo tad ustanem sa osmjehom,jer pomislim da je sve to java.
I zavaravam sebe da je i ona srećna kada mi se pojavi u snu.
Vidim je nasmejanu,pa lažem sebe,da je to zbog mene...
A znam da nije..tako.To je samo u mojoj glavi
Kao i prije ...samo u mojoj glavi...a ne u našim..
Spavao bih bez prekida,ali nije moguće.
Nesanice su duge,a želja za snom prevelika....
Želja za njom ...tačnije.
Slušajući ga pomislila sam kakvo je to proklestvo,
kakav je to teret koji mora nositi,
pa zar ni u snu nemože da bude srećan..
Zar mu i taj san mora biti uskraćen..
Zar i noć da provede budan..kao prije..sa tolikim teretom.
A da ..rekao je i da se nebi odrekao tog tereta..ni za kakvo
blago  ovoga svijeta...
Te snove mu ne može uzeti ni Ona, ni svi njeni "prijatelji"
                                                            ŽiG moje krvi
                                          

         Nije duša vazduh da je steknemo prvim plačem...

                                     

     A srce, ono i dalje pamti jedan datum i jedne oci ..
koje su jednim pogledom promijenile ritam njegovih otkucaja... 
                                       

   Srce koje voli, uvek pronalazi trag voljenoga bića,
                           ni noć ... ni dan ...
 ni vreme koje odnosi uspomene, ništa taj trag ne može izbrisati
                                       

     Možda ne znaš, ali evo reći ću ti, još te se ponekad sjetim, ponekad, zapravo često, zapravo stalno i iznova...jer ukrali su mi te...možda naši preveliki snovi, riječi a možda samo to što nisam dovoljno vjerovala, tražio si da budem jaka, jaka za nas a ja sam šutjela...oprosti mi što sam ti krala vrijeme ali to je bilo nešto najljepše što sam mogla ukrasti od tebe...i da...sjetim te se često a to sjećanje i ne prestaje jer sam ga previše zagrlila kao nekada tebe..                                       

     "Koliko sam  zvijezda padalica potrošio na tebe. ..w."
                                       

                   Da se rodim ponovo, opet bi izabrao tebe.
               A žalosno, ti me nisi izabrala ni u ovom životu."
                                       

                    Istina boli sada, laži bole kasnije i zauvijek..
                                     

                      I tko će znati tko je ovdje izgubio?
                 Možda je zvijezda izgubila nebo,
                        možda je nebo izgubilo zvijezdu...
                 Ili su oboje na kraju izgubili jedno drugo?"
                                     

 "Potrebne su mi dvije minute slušanja otkucaja tvog srca, bez riječi, bez ičega...''
"Zar ti je to dovoljno?"
" Sasvim. Jos dvije bi bile previše. Ne bih ti dao da odeš, a ti bi ostala i noc bi kratko trajala, kao i uvijek, a gadno jutro bi me opet podsjetilo da sam se probudio sam. Zato su dvije minute taman, dovoljno da te udahnem i pustim."

             Valjda si mi počela nedostajati. Valjda sam čuo neku našu staru pjesmu, valjda su te uspomene vratile nazad. A toliko vremena sam te zaboravljao i pamtio. Puštao te i vraćao ti se. Počinjao ispočetka, vraćao se na staro. Učio da te zaboravim i budio uspomene. Toliko puta prihvatio da nam nije bilo suđeno, a opet, za jedan više put, pustio da ti se opet nadam...                                                                                     
                                     

                                                       Za cvijet....jutarnji