Sjećanja na ...blizine

 "Jesen..;to nekakvo sjetno doba, 

to vrijeme kad vjetar čupa uspomene, trga dušu i vraća te tamo odakle misliš da si zauvijek pobjegla...
                                                     A nisi i ne možeš..."

                                                   

Bilo je nekih kilometara između, previše za korake, sitnica za poglede. Ima tih uzdaha koji se čuju i kada su kilometrima daleko. Ima tih dodira koji se ne dogode, a osete se. Ima tih blizina kojima daljina ne može ništa...

 Drugi nisu umeli da te imaju, a ja sam umeo i da te nemam.
Neko bi rekao da je to ništa. Ne znam.
Možda za nekog to i jeste tako, ali za mene to ništa je sve!
To što sam ja video u tebi, oni nisu mogli ni da naslute.
Oni su te upoznali, ali te nisu poznavali.
Znali su ti ime, boju očiju i boju kose. Ali ti nisu znali dušu, želje i snove.
Nisu te ni pitali, oni su se za sve pitali.
Ja sam u ovom svom nemanju tebe, naučio da te nemam, ali i da imam nas.
Moj će se san ostvariti kad tad, a do tad. Neka se svi tvoji snovi ostvare.
Kad malo bolje razmislim. Moj san i jeste taj da se svi tvoji snovi ostvare.
I ništa ne brini. Ja ću sačuvati nas od vremena, a ti se čuvaj od ljudi.
Loše vreme prođe, ali loši ljudi neće samo da prođu. Uvek gledaju da te zakače i da traju...

                  Opasno je kad se čovjek nađe sâm,
okružen tišinom tuđeg neprisustva, više je strahova i čudnih razgovora sa sobom. Samo, kako da ti to sve kažem? I kako da objasnim sebi, tebe se to ne tiče, što nekad teško podnosim ovu usamljenost, a nekad mi je draža od svega,
                 i ne bih je dao nizašto.
                                     

      Nekada sam ti govorio ...
Da je ćutanje dovoljno da se nekome pokaže ljubav....Umesto usana tad govore oči, ogledala naših duša....Nemoj verovati onome ko ti kaže da te voli,jer danas se ta reč isuviše lako izgovara....Veruj onome kome u očima vidiš ljubav...i koji "Vas" pogledom miluje i ljubi....
                                     

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima.
Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog.
Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše.
I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati
                                                 

              

Nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam ustvari ni  šta smo... Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu...
A nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko..
                                                   

                                               
Maleni dečak gledao je zvezdu i počeo jecati.
Zvezda mu reče: Dečače, zašto plačeš?
A dečak joj odgovori: Toliko si daleko, nikada te neću dotaknuti.
A zvezda mu reče: Dečače, da vec nisam u tvome srcu,
Ti me ne bi ni video...
                                   

                  "Smrt nije najveći gubitak u životu.
             Najveći gubitak je ono što u nama umre
                     dok još uvek živimo...."
                                         

                        

Sjećanja na ...tišinu

                         
                              

    Reči možeš prosipati pred svima. 

Neko će ih usvojiti, neko zaboraviti, neko promeniti, neko prećutati. Nije bitno.
                                                         Reči su jeftine... Tišine...
                      E, tišine ne možeš poklanjati svima. U tišine stane iskrenost i ono što jesi, ti.
                                                        Tišine ne lažu..

                       

 

Zamiriše ponekad dan na tebe i lažem sebe da nije taj dan, i lažem sebe da nisi ti, i lažem sebe da nisam ja. I lažem sebe da su neki drugi u ovakvom jednom danu zaustavljali trenutak zagrljajem..

I prođe dan, još jedan dan bez tebe..

Znala je da će dio nje zauvijek ostati s njim.

                          Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat,

 prokockana šansa i jedno obećanje.

               Imali su sve, a izabrali su ništa.!!

 Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobjeći ne može.Čak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi pošli njime.Već se uvijek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih...

Takva je nasa duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud tražimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali čeznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi...

Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli. I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu...

  

Ljudi pate od datuma. A datumi su nebitni ako ljudi nisu vredni sećanja. Neki nažalost, posle svega, nisu. Ne bole datumi, ne bole prva svitanja. Bole iluzije, prazne reči. I prava lica. Prava lica onih koje smo voleli..

Imao je pravo na tri  želje.Male,normalne,ljudske...

Obradovao se,bio je samo čovek i poželeo svim srcem...Prva je bila da budu zauvek zajedno.Drugu i trecu želju je velikodušno poklonio njoj i drugima,njemu je i ova jedna bila dovoljna..

Da smo se voljeli manje, ja bih sada imao manje rana na srcu, a ti bi dugovala manje isprika. Da smo se voljeli manje, ja bih sada imao čišći obraz, a ti bi imala mirnije snove. Da smo se voljeli manje, ti bi nekog ljubila bez straha, a ja bih nekog "ljubavi" zvao. Da smo se voljeli manje, puno bi nam više od života ostalo.. Ali ništa vrijedilo ne bi, jer kakav bi to život bio, da smo se voljeli manje?

Tišina je najsnažniji vrisak bola...

'Vrlo je važno, pre svega,
da ljubav umeš da izgovoriš ćutanjem.
Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušnes osmehom
i dotakneš šaputanjem.''

To su oni dani, a još češće noći kada tišinu čujem glasnije od svega ostalog bučnog što se dešava oko mene... Nije to obična tišina, to je ona samo moja tišina, onaj sasvim privatni muk koji se teško može ispuniti bilo kakvim zvucima..

Govorili smo nježno glupe riječi (tada nisu bile glupe), preklinjali jedno drugo da ljubav traje vječno, svako veče iznova zaboravljali na grdnju kojom će je majka dočekati, deset puta se rastajali i opet sastajali, ganuto oduševljeni što je samo jedna takva ljubav na svijetu: naša..

Ne mogu se odupreti sansi da te ponovo vidim, protiv svih sam mogla, ali ne i protiv sebe, i protiv ove ljubavi.

Žena je takva, moze promeniti mnogo tudjih jastuka, ali na samo jednom se oseća sigurno i toplo, a to je sa muškarcem kojeg voli. Ja sam voljela njega, onako kao se voli samo jednom u životu. Nesebicno, sigurno, svom svojom dušom, samo sa njim sam sanjala azurne obale,
 topila se u njegovom naručju .
Samo jedna njegova reč je mogla da promeni sate i sate mog razmisljanja. Bio je moja prva misao kad se budim i zadnja pomisao pri odlasku u san. Naučio me je da praštam, padam, letim i volim iznova, i svaki put bih se zaljubila njega. Medjutim, razdvojili su nas različiti ideali, surova stvarnost i našoj ljubavi je morao doći kraj. Ne, zbog toga sto nam je falilo ljubavi, ne! Imali smo je i na pretek, samo je stvarnost kamuflarni dzelat koji se isprečio izmedju nas i spas smo morali da nadjemo na razlicitim obalama reke. On ce uvek imati poseban kutak u mom srcu, i kad god ga vidim, ja ću se topiti kao pahulja na dlanu, a svaki sledeći muškarac će se morati nositi s` tim!!

 U nekim tisinama se uživa, a u nekim se lagano umire.

Kad reči nemaju odjeka….

najtužniji su oni koji su nekada pričali…pa zaćutali…odlutali u svet tišine

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje 

                                 Andjele moj....Sretan ti 30..5ti ;) rodjendan!!!

Nemas pojma koliko zelim da mi budes dobro, zdravo, sretno i ispunjeno!

Mnogo mi je zao, nemas pojma koliko sto ne mogu biti kraj tebe danas...da te zagrlim i poljubim....tacnije da te grlim i ljubim cijeli dan i noc!!!

Tako silno zelim da mi se ove godine malo trgnes i da budes onaj moj  kakav treba da bude..da izmedju nas  vise ne bude nesporazuma, trzavica!

Ja cu se potruditi da ti pomognem, da te usrecim, da te poguram, da te zaustavim,  da te razveselim, utjesim....seee sto treba!!!!

Vjerujem u svoju ljubav prema tebi i zelim da opstanemo...i budemo ono sto mozemo biti!

Najvise na svetu....!!!

Tvoja G

"ŽiG mk"

"Završiću našu priču s jednim 'moglo je biti, ali nije'. I ko zna, kroz par godina kad sretnemo se, pričaćemo o nama kroz šalu, možda, mada ni jednom ni drugom neće biti smešno u dubini duša. A onda jednog jutra shvatićeš kao i ja da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi. I više neće biti smešno, već tužno. Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče."