MojaLjubavSiTi

Sunday, November 29, 2015

Sjećanja na istinu


      Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voljeti. 
                Nikad žena ne govori
           o ljubavi s nekim koji joj se ne sviđa kao čovek,
        i kojeg nikad ne   bi mogla voljeti ili poželjeti...

                     


 Jednog dana ćeš zatražiti da ti kažem istinu o tebi,
nama,tvom rođenju,da objasnim neobjašnjivo.
Ne uspijem li danas..
znaj da odgovor postoji dijete moje.
Sveta i postojana istina,ona koju možda nećeš 
moći da pronađeš sam.

Rizikuj da upoznaš svoje savršeno drugo ja,
svoju savršenu suprotnost,
svog zaštitnika i svog neprijatelja.
Slučajan polazak sa tim drugim na najveće putovanje,
u poragu za istinom,neuhvatljivom i neprocjenjivom.

Ako jednog dana takva slučajnost zadesi tebe,
djete moje,nemoj propustiti da je prigrabiš.
Istine su negdje tamo...

Ako jednog dana budeš svjedok čuda,
kao što si ti za mene,
saznaćeš da se istina ne može naći u nauci
ili na nekoj nevidljivoj ravni,
nego u sopstvenom srcu...

U tom trenutku, bićeš blagosloven i zatečen
jer najdublje istine su one koje nas povezuju
ili nas dRže bolno i očajnički  razdvojene.


                                                                                                   ŽiG 

Lako je pobjeći od onih koji vas traže samo očima
ali grijeh je bježati od onih koji vas traže i nađu  srcem..

Tačno znam kada me tvoje misli zapostave.
Zadesi me neko zlo, nevolja, loši ljudi.
Pitam se tada da li te neka briga obuzela i odvukla misli od mene, pa nema ko da me čuva

Ti si moj "neko" kad pričam da mi nedostaje,moje "nešto" kad me boli i moje "ništa" kad pitaju   šta mi je

    

Ćutim i ne žalim se.
Ako otvorim usta, vrištaću.
Ako otvorim dušu, plakaću

I uvjek će te voljeti ?
Ne. .reče ruža, jednog dana ću uvenuti
i onda će prestati da mi se dive...
Baš čudno .reče Mali Princ
Da si ti moja ruža,ja bih te volio i tada

 

Jedina bitna stvar na ovom svetu je na koga pomisliš kada vidiš prazno mesto pored sebe. Ne s kim te pamte drugi, već s kim ti pamtiš sebe. 
To se računa.

 I eto.... Okrenula sam i posljednji list u kalendaru... Decembar.Gotovo je.... Jos jedna godina ide svome kraju... a u meni nista drugacije... Sve je ostalo isto kao i da nisam okrenula niti jedan list u tom kalendaru.... Ti si jos uvijek tu.... Duboko u secanju... i bez obzira na mesece... godine... 
Ne odlazis..

P.S.      Ne brini ,
                           

Saturday, May 30, 2015

Sjećanja na .. dušu

Srećan čovek misli da je život kratak, 
a jedna noć nesrećnog čoveka duga je ceo vek.


Počinje gdje se i završava.
U nestvarnosti .
 Noćna mora rođena u najmračnijim strahovima 
došla je do mene ne-najavljena.
Pritajene slike otključane od vremena i daljine.
Duša odrešena,dodirnuta od strane onih koji je nikad nisu imali...
na pravcu iscrtanom nekom nevidljivom rukom.
Putovanje naprijed ne obećava ništa više nego moju prošlost
koja mi se vraća...sve dok napokon 
ne stignem do kraja.
Suočavanje sa istinom ne mogu još dugo poricati.
Sam kao i uvek...
                                                    ŽiG...


Uvek je gledala sat
i čim sklope kazaljke krug,
ko mala bi šaputala tad
da negde neko misli na nju..

Da imam foto aparat”, rekao sam, “slikao bih te svakoga dana. Tako bih zapamtio kako si izgledala svakoga dana svoga života.”
“Izgledam isto.”
“Ne, ne izgledaš. Sve vreme se menjaš. Svakog dana pomalo. Da mogu, sačuvao bih sve to.”
“Ako si toliko pametan, kako sam se danas promenila?”
“Postala si malo srećnija i takođe, malo tužnija.”
“Kako znaš?”
“Razmisli malo. Nije to tako kod svakoga, znaš. Neki ljudi, kao na primer tvoja sestra, postaju samo srećniji i srećniji svakoga dana.
A neki ljudi, postaju samo tužniji i tužniji. A neki ljudi, kao ti, postaju oboje.”

“A šta je sa tobom? Da li si ti najsrećniji i najtužniji sada nego što si ikada bio?”
“Naravno da jesam.”
“Zašto?”
“Jer me ništa ne čini srećnijim i ništa me ne čini tužnijim više nego ti.”
  
Kad te izdaju, isto je kao da su ti ruke slomili. Oprostiti mozes, ali zagrliti - tesko.


Ja zaista nemam mnogo da ti ponudim. Par toplih zagrljaja, čistu dušu i jedno maleno ali vjerno srce. Imam i kofer pun ljubavi i dva jastuka, pomalo već stara... Ali se još osjeća miris mojih snova. Nemam ja mnogo na dlanu, par suza i jutarnju rosu kojom budim svoje lice, jedan osmijeh i oči pune nade...

"Ne šapućeš mi u uho, već u srce. Nisi poljubila  moje usne, već moju dušu."
S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne
primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići... 

                                  30.maj.2015 godine

Sunday, April 5, 2015

Sjećanja na ..cvjet-na jutra...

Često poželim tvoj hod, ali ne bih ga pratio. U daljini kao da si ti, i vidim sebe kraj tebe. Možda sam lud, jer davno sam shvatio da ti za mene nisi tu. A ja još uvek okušavam čudo na mestu naših susreta.
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju. Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A, naročito kucka tu. U tvojoj sobi-ci...
Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata, za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Neko vam jutros govori, ali ga vi ne slušate, ne zanima vas šta on misli. Hteli biste da znate šta misli onaj koji je daleko i koji ćuti.
Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.
---