Sjećanja na .. dušu

Srećan čovek misli da je život kratak, 

a jedna noć nesrećnog čoveka duga je ceo vek.

Počinje gdje se i završava.

U nestvarnosti .

 Noćna mora rođena u najmračnijim strahovima 

došla je do mene ne-najavljena.

Pritajene slike otključane od vremena i daljine.

Duša odrešena,dodirnuta od strane onih koji je nikad nisu imali...

na pravcu iscrtanom nekom nevidljivom rukom.

Putovanje naprijed ne obećava ništa više nego moju prošlost

koja mi se vraća...sve dok napokon 

ne stignem do kraja.

Suočavanje sa istinom ne mogu još dugo poricati.

Sam kao i uvek...

                                                    ŽiG...

Uvek je gledala sat
i čim sklope kazaljke krug,
ko mala bi šaputala tad
da negde neko misli na nju..

Da imam foto aparat”, rekao sam, “slikao bih te svakoga dana. Tako bih zapamtio kako si izgledala svakoga dana svoga života.”
“Izgledam isto.”
“Ne, ne izgledaš. Sve vreme se menjaš. Svakog dana pomalo. Da mogu, sačuvao bih sve to.”
“Ako si toliko pametan, kako sam se danas promenila?”
“Postala si malo srećnija i takođe, malo tužnija.”
“Kako znaš?”
“Razmisli malo. Nije to tako kod svakoga, znaš. Neki ljudi, kao na primer tvoja sestra, postaju samo srećniji i srećniji svakoga dana.
A neki ljudi, postaju samo tužniji i tužniji. A neki ljudi, kao ti, postaju oboje.”

“A šta je sa tobom? Da li si ti najsrećniji i najtužniji sada nego što si ikada bio?”
“Naravno da jesam.”
“Zašto?”
“Jer me ništa ne čini srećnijim i ništa me ne čini tužnijim više nego ti.”
  

 

Kad te izdaju, isto je kao da su ti ruke slomili. Oprostiti mozes, ali zagrliti - tesko.

Ja zaista nemam mnogo da ti ponudim. Par toplih zagrljaja, čistu dušu i jedno maleno ali vjerno srce. Imam i kofer pun ljubavi i dva jastuka, pomalo već stara... Ali se još osjeća miris mojih snova. Nemam ja mnogo na dlanu, par suza i jutarnju rosu kojom budim svoje lice, jedan osmijeh i oči pune nade...

"Ne šapućeš mi u uho, već u srce. Nisi poljubila  moje usne, već moju dušu."

S Tugom jednostavno treba umeti...

Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne
primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići... 

                                  30.maj.2015 godine