Sjećanja na snove

Ja sam svoja najčudnija, najljepša putovanja,
prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave.
I tu su stali beskraji o kojima i ne slutiš...

Kada se ljudi raziđu, pa čak i kada na javi žele da odu zauvek - to ne znači da energija njihovih bića želi da napusti drugo. Kada zaspe, pronaći će se i mimo svega, opet biti zajedno.
 Ljudi to zovu san.

Onog dana kad si me rastužio ćutanjem,rekao si mi najvažnije.
Naučiti ne znači saznati iz knjiga.
To znanje je tudje iskustvo.
Mudrost koju je neko drugi stekao.
Ona može da uputi čovjeka.Da mu objasni ponešto.
Da mu bude na duhovnu korist.
Ali čovjekovo ostaje samo ono što osjeti u srcu.
Što doživi svakom svojom mišlju i damarom.
Što mu oblikuje dušu.
Danas sam ponovo usnila onaj san.
I odgonetnula sam njegovu tajnu.
Sada znam...

Osjecala sam ljubav prema njemu. Onu umornu, beznadnu, koja ništa ne traži,koja je zadovoljna samo pogledom i prisutstvom svog ljubavnika, ljubav besmislenu i slijepu koja kaplje iznutra sa svakim otkucajem srca. Ljubav koja ne traži dodir ni postojanje. Ljubav koja je tu i sada i koja ce biti za svagda. Želim da usnim u ovom
trenutku.
Sanjala bih njega.....

Znači li to da mi samo sanjamo da živimo, a ne živimo? Sve što nam se dešava, nije stvarnost, već naš san o stvarnosti. Kakva je onda ta stvarnost, i da li postoji? Ili je sam san stvarnost?
Ko nas to drži u snu, i ko nas budi?
Je li smrt buđenje? Je li život u smrti?
Zašto svi snovi nisu jednaki? Nekome su dati lijepi, i laki, i mirisni, nekome ružni, teški, smrdljivi.
Srećom, nisu uvijek isti. Naiđu prozračni, kao zora, šareno lijepi, kao cvijet.

*****
I nije ljubav spavati u necijem zagrljaju,vec u necijoj dusi.

*****
Dođeš ti meni u snove pa se ispričamo k'o nekad, k'o nekad se smeješ i onda opet odeš, i dugo još odzvanja taj smeh... Znam da sam budan tek kad mi suza niz lice krene..

Još jedna  noć dovodi tebe u moje snove. Neka, ne ljutim se, u snove stane sve ono što java odbacuje. Stane svaka moja reč, moj pogled, moj dodir.. I jedino se tu ne plašim, jer tu postojiš ti.

A ti, mila…
Samo baneš u snove s nekog puta dalekog…
I tad se zbunim…Tad se potpuno sludim…
Jer… Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog…
A u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim…

*****
Prošle su godine od kad sam ti vidio lice.
Pitam se ,dolazm li ti noću, u snovima
Danju, u sjećanjima.
Progonim li tvoja ,kao što si ti  moja ?
Pitam se vidiš li mene kad pogledaš u .....
Ako imamo duše,one su satkane od  naše ljubavi.
Ne zaglušuje ih vrijeme,ne sputava smrt.
                  ŽiG