Sjećanja na znakove

*****   

Dok te slušam, šetam po svojoj duši,pronalazim svoje tragove po davno ishodanim stazama,
pronalazim razgovore,osmehe i poljubce...i sve to prepoznajem u sadašnjosti
i zadovoljno shvatam sve je i dalje isto, ceo život...

Jednom sam ti rekao-zauvek.
Nimalo nisam pogrešio.
Neka si nova žena ,tuđa, smirenija.
Ponekad ti se omakne deo one stare tebe,
neki osmeh,pogled dole lijevo kad se postidiš.
I ne znaš, ne slutiš, još sam tu...
Kada se smeješ, kada plačeš,kada si najsrećnija
i kada se čini da se svijet ruši.
Jednom sam ti rekao-zauvek...
    i nimalo nisam pogrešio.

Kada te zavoli povrijeđena žena, neka ti bude jasno,značiš joj iznad prosjeka
Bitan si joj, iako se tome nije nadala.
Zapravo, ničemu se nije nadala.
A sada si njena jedina nada...

Nisam je volio zato što je bila najljepša...
Ostariće ona jednog dana.
Voleo sam je, jer je bila dobra i čestita.
Ali, ukrao je neko kome je samo najljepša,ko će od njenog ludila bježati,
dok sam ja u ludilo trčao..

Govorila si mi da ne želiš da sve bude u redu,jer tad bi me mogla izgubiti.
Nikad neću biti tvoje nedjeljno jutro,topao krevet,
miris kafe ,i palačinke sa cimentom...
Znala si to uvijek.
Ja sam tvoje poslije ponoći.
Pogrešno ,opasno i daleko.
Pogled koji tražiš u gužvi,pogled koji te zove svojom,
pred kojim ne umiješ ili ne smiješ da kažeš ne .
Ja sam mračna ulica i trag na vratu i sve što boli
i ostavlja ožiljke.
Ne, ja nisam tvoje sunce koje osvjetljava svaki tvoj dan ,
uvijek sam bio tvoj mjesec.
Hladno svjetlo u tvom mraku...

"Ona je moja
I ako ikada zavoli nekog drugog,ostaće moja.
Prvi zagrljaj,prvi poljubac,proplakane noći,
smijeh poslije suza i onh stotine propuštenih poziva,
pa i ono njeno "Đubre jedno".
Kažem vam, ona je moja i ako ikad zavoli drugog
mene je prvog svim srcem voljela... "

z.d.n.c

Sjećanja na radovanja

Nekim rečima nije bilo sudjeno da ih izgovorim. 

Ostale su mi u očima.

Ostavi mi miris ,da mogu da te pratim kroz hodnike večnosti...da mogu da te zovem glasom jačim od zvuka zvona...da mogu da te volim kao što rosa voli laticu ruže...da mogu da te ljubim kroz zidove večnosti...Da te oživim svakoga jutra kad se probudim sam i shvatim ...da više nisi tu i da me samo miris vara...

Oni koji dušu imaju, rado je prodaju. Oni koji je nisu imali, oni bi je rado kupili. Nit' vrede one prodane , nit' vrede one kupljene 

 Koliko sam izgubio od života, pitam se, samo zato što nisam znao gledati?

Ili zato što sam gledao a da nisam vidio?

Odzvanjao je ulicom smijeh njen te večeri kada je tamna bila noć, udarao je o krovove, zatvorene prozore, vraćao se silinom svojom i prelazio na lica ljudi njenom voljom. U mnoštvu hodaše ona i on ,pričaše o događajima nekim od ranije, sve dok zvuk jedan ne prekide riječi izgovorene glasnije nego ikada prije. Ućuta tada ona, zaustavi ruke svoje, noge svoje, i nesta sa ulica smijeh njen. 
 Zvuk sjećanja promijeni sve.
 '' Zar nikada dugo sreća trajati ne može tvoja? '''' Jesi li čuo zvuk taj koji smijeh moj nadjača sad? Jesi li primijetio da nebo tamno u plavu prelazi noć? Jesi li osjetio da negdje u daljini pada snijeg, i da je vjetar ovaj hladni što zavija dotaknuo njegov brijeg? Jesi li čuo kroz zrak zavijanje vuka moga? Jesi li osjetio jezu po usnama, licu, grudima? 
'' Ne prolazi, zar ne? Nedostaje ti? ''
 '' Nedostaje kao nikada prije ... vuk moj, vuk plavobeli!

Imam dodir za svaki tvoj nemir i nežne reči protiv grube tišine.
Imam sve što nemaš,a treba ti, imaš sve što nemam a,treba mi.
Ništa mi ne daj,moje zadrži.

"Privila je ruže na grudi.
I osetila je u sebi neku toplinu.Bezimenu.Nepoznatu.
Toplina je rasla i obuzela je svu.
Učinila je klonulom i mekom.
Pa se pomješala sa mirisom ruža.
A ruže su mirisale kao nikada pre.
Kao vera , ljubav i nada..." 

""Ljubavi moja...

Kažem ljubavi ,zato što si ti moja ljubav bez obzira šta ti misliš i šta ćeš

misliti u budućnosti.Ti si moja ljubav jedina,moje sunce i tama,
moja jedina

misao"".
                   ŽiG