"Samo je tren potreban da večnost ode u drugom pravcu..."
Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav.
Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari, a neki nasip pokraj želetničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života.Kakvo je to prokletstvo?
S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao.Koračamo kroz njih zevajući od dosade.
Krivica nije do tih gradova - ona je u nama.
Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju. Sede na trgu na kom su se rodili, i čekaju da svet dođe do njih.
"Nisam ti rekao koliko volim jesen... Mislio sam da ćeš biti tu i sada...
Nisam ti rekao da sam sve zavoleo pored tebe, sve ljude, čak i predmete koje si samo jednom bar pogledala, sve pojave, senke, pa i nju, jesen...
Koliko ja to ljubavi onda imam?
Sve ljubavi ovog sveta, ili samo jednu jedinu, toliku, da u nju sve mogu da stanu, čak i sada kada si otišla..."
" Znaš li koliko sam puta poželeo da budem Sunce u tvome osmehu od kojeg ceš blistati celoga života...?"
"Kada čovjek dublje zagleda u dušu svijeta lako shvati da na svijetu uvijek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada.I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak.''P.C
Ja sam neko ko je ceo svoj svet video u tebi. ;(
No comments:
Post a Comment