SAUDADE...

      Svaka moja misao...miriše na tebe

                                            
"Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi.
Verovala je samo naša ogromna ljubav.
 Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci.."

                                       
Najlepše mesto na planeti tog dana bilo je u tvom zagrljaju.. 

                                 
Mirišem je kao cvet: miris čist i drag. I znam da mogu sve u životu, s njom. Držim je na rukama i njišem je polako, polako, da je odvojim od sveta, od straha, od ružnih sećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje, u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem.
I osećam se kao gospodar sveta.     

                                      
Još jedan maj, ali sada je 2012. godina.

Danas cu misliti na tebe ,ljubavi..ali to nije ništa bitno i ništa novo
novo je samo da će mi danas prošlost puno više kucat na vrata nego inače
a znaš li zašto ljubavi...
Pa maj je jedino moje,naš mjesec
i naš dan,dan kada smo postali ono naše..
Danas neću biti tu,nizakoga,želim biti u tišini i sjećati se tebe
sjećati se ovoga dana i tvoga mirisa..
Tuge neće biti na mom licu danas,kao ovih dana pre,
i to je moj poklon tebi,anđele moj.
Danas ću te tražiti u svakoj sjeni i svakom zraku sunca
jer danas kiša ne pada ,danas..
svaki miris i dodir ...bićeš ti
Srećan nam rođendan ...ljubavi 

                                             
A noć je bila toliko lepa... :)
da se jutro pojavilo iz čiste ljubomore... u inat nama.

                                       
Mogli su oni jedno bez drugog…
Dan, dva, mjesec,mogli su čak i duže, jer teški su to karakteri...
Ista narav, isti ponos...Svetili su se jedno drugom,mrzili se...
Mogli su da opstanu jedno bez drugog,
mogli su pronaći neke nove ljubavi, ali oboje su
znali da samo zajedno mogu sklopiti cjelinu...
Samo zajedno mogu pronaći sebe...
Uprkos svemu, samo kad su skupa, čuo se onaj iskreni smijeh...
dugi uzdah i duboko ..."Volim te..

                                      
"Kada te nema,jer tako hoćeš, ja zaledim osmeh,
u sebi kažem ime,
udahnem duboko i pomislim ,tako mi nedostaješ..."

        
Tu sam pored tebe,a sve ostalo što sam otkucao obrisao sam,jer ima stvari koje nisu za javnost i pripadaju samo nama.Koliko te volim ne treba da znaš,to volim i ne postoji kao riječ,jer to je mnogo,mnogo više od samo volim...
Nasloni moje vrijeme na svoje,jer duže će vječnost vrijediti kad smo zajedno..






                                       

                                        
           "Dvoje srećnih ljubavnika nemaju ni kraja ni smrti.
           Oni se rađaju i umiru i po nekoliko puta dok žive"
                                       

                     

Sjećanja na...treptaj

                                
                       "Kada se tiho poklope kazaljke u mom srcu,
                           Ti si još uvek moja prva misao."

               Kada vidiš da gledam negdje u daljinu, samo pusti.
                 To me malo sjećanja ponesu. Ali ne brini, proći će.
              I nije vrijedno tvoje brige, to je samo mala nostalgija
               za nečim što je moglo biti, a nije...

Osjetio je iznenadnu žalost, zbog nje. I odjednom mu je bilo svijetlo u duši. Ja ne čekam sreću — rekao je smiješeći se Zaista? Zaista. Imam je. U čemu je? U tebi. Imam tebe. To mi je dovoljno. Nježno je uhvatio njenu ruku, mršavu i krhku: prelomio bi je kad bi malo jače pritisnuo. Gledala je u njega zbunjeno. Ali na njegovom licu se ne vidi podsmijeh. A ne može da primijeti da on to kaže iz sažaljenja. Prema njoj i prema sebi. Iz sasušenih očiju potekle su joj suze.

                                      
Neke ljude zaboraviš čim se okreneš. Vremenom im zaboraviš ime i izbrišeš lik iz sjećanja. A neki ljudi ostaju u tebi, da se cijeli život imaš za šta kajati. Pa biraš taj dobro poznati broj u gluho doba noći. Naručiš sebi još jednu turu pića kad čuješ vašu pjesmu. Zadrhtiš svaki put kad čuješ njegovo ime. I nakon nekoliko godina ga sretneš, i osjetiš, da ustvari, nikad nije ni otišao....
 Da je sve ove godine živeo u tebi.....

                                                  
   Najljepše je slušati tišinu. U njoj možeš čuti sebe. Jer, ljudi najčešće čuju samo ono što žele čuti. Ali u tišini nađeš svoj mir, ostvariš svoje želje, ispuniš potrebe i osjećaš se zadovoljno.

                                      
Prije nego što si otišla, naučila si me jedno, a to je glumiti.
 Mogu ti reći da mi dobro ide, ipak sam učio od najboljeg.
Svi su povjerovali u osmjeh, snagu...sreću...ali odalo me jedno...
Nema više onog sjaja u očima....

                                      

 

                                  

Sjećanja na ..tugu..

                                             
                 Laž je zabolela ,čemu to ??
                 Zar nije ljepša istina makar više i bolela...

                                        
Kamo sreće da te ne volim - -šapnula je u pod. Pa šta ti je onda?
 Tužna sam. Ne mogu ti reći koliko sam tužna.
Zbog čega? Slegnula je ramenima, jedva se pokrenuvši, zaista tužna, zaista nesrećna.
 Ništa joj se nije desilo, rekla bi mi, sigurno...
Kako onda može biti tužna nizašto, zbog sjećanja, možda, zbog prošlosti, zbog nesigurnog trena, zbog neke misli bez krila? Razumijem tugu zbog onog što jest i što može biti.
Ali, eto, nismo svi isti, i moraću se, izgleda, navikavati na tugu bez razloga, s razlogom koji se ne vidi, zbog misli koja luta svojim unutrašnjim prostorima, zamorena svejedno čime,
tužna svejedno zbog čega...

                                     
              "Vremenom ćeš se navići na rastajanje.
              Nauči ćeš da se sećaš. 
              A sećanje je isto kao i susret. ''

                                      
 A ti si divan... I ono što me čini srećnom, a ujedno i tužnom je misao da si mi bio blizu, da si jedno vrijeme bio dio moje svakodnevnice


Vreme briše samo minute, sate, dane, godine koje prolaze.
Vreme ne briše uspomene i sećanja na naše najdraže osobe.
Najteže je to što ja i dalje na starom mestu sedim i čekam... .
nekoga ko je odavno pronašao novo mesto.....

                                        
                                                    let za našu sreću..  :(